Istinska radost nastaje kada zađemo u lagume sopstvene unutrašnjosti. Ona počinje iz samog jezgra. U početku se moramo suočiti sa tugom zato što je to put koji vodi u visine. Ali, bez pada nema ni rasta. Uverićemo se vremenom da su nekadašnji trenuci sreće i zadovoljstva, izazavani spoljašnjim podsticajima, samo prolazni. Trajna sreća je spoznaja samog sebe i nju ne možemo tražiti u svom okruženju.