Ako ste se pitali zašto se osećate letargično, zbog čega ste okruženi haosom, kako ne uspevate da pronađete važne stvari pre izlaska iz kuće – onda je to znak da prvenstveno treba da se pozabavite svojim mislima i da za početak prvo njih “pospremite“. Naš dom oslikava naše unutrašnje stanje i ukoliko smo nezadovoljni nekim segmentom života – karijerom, odnosom sa partnerom, komunikacijom sa decom, kolegama ili prijateljima, onda će se to neminovno odraziti i naš životni prostor. Posložen ormar – posložene misli.
Generalno sređivanje kuće nakon dugih hladnih dana, odlaganje suvišnih stvari i oslobađanje od sitnica koje nam više ništa ne znače, dovode do stvaranja pozitivne energije jer se na taj način naprosto odblokiraju delovi prostora koji su iz nekog razloga bili zatvoreni. Dom treba da bude oaza mira, spokoja, radosti; razlog za osmeh kako mu se približavamo jer se tu razmenjuju ljubav, radost, uživanje, sreća – u njemu smo ono što mi zapravo jesmo. Kada boravimo u provetrenoj i prozračnoj prostoriji, okruženi dragim ljudima, lepim uspomenama, omiljenim detaljima, bujnim biljkama, odmarajući se na udobnom nameštaju koji je komforan i u bojama koje mi i naša familija preferiramo, onda je užitak zagarantovan. Uspostavljanje spone sa ukućanima, neobavezno ćaskanje, ispijanje omiljenog napitka i pripremanje ukusne hrane čiji se miris širi naokolo, doprinose preusmeravanju i aktiviranju zdrave i pozitivne energije. Još je čuveni psihoterapeut Karl Jung isticao da je kuća jedan od arhetipova i simbol čovekove svesti. Sa rođenjem i dolaskom na svet, dete u prvih nekoliko meseci doživljava sebe i okolinu kao jedno; tek kasnije postaje svesno granica koje ga definišu kao jedinstveno biće i odvajaju od neposrednog okruženja. I možda baš zato dom ima tako posebno značenje i predstavlja deo našeg identiteta. To nije samo fizički prostor opasan zidovima, već odraz našeg bića. On je takav kakvu mu mi draž pružimo, zato je svaki izuzetan na svoj način. Vraćanje njemu kao sopstvenom hramu u kome smo najsigurniji jeste povratak sebi, najmilijima, trenucima koji se pamte. Na taj način kreiramo atmosferu koja nam prija, oblikujemo ambijent u kome se osećamo da negde i nekome pripadamo, da smo zaštićeni i na svome. Posle napornog dana, to mesto je jedinstveni kutak gde se možemo priviti uz drage ljude, ali i prigrliti vlastitu usamljenost i naći zadovoljstvo u izboru koji smo napravili, ukoliko je to slučaj. I tada, inspiracija, lakoća postojanja i lepota življenja postaju jedno.